Манастир Рујан Манастир Рујан је обновљен манастир из 15. века. Данас припада Епархији жичкој српске православне цркве.Смештен је у атару села Врутци, код Ужица, на десној обали истоименог језера. Манастирски храм посвећен је светом Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно. Манастир има посебан значај за српску културу и историју. У њему је радила и настала прва штампарија у средњевековној Србији. У њој је 1537. године завршено штампање четворојеванђеља, које ће остати упамћено као Рујанско четворојеванђеље.Овај штампарски посао је обавио, како сам за себе каже “ грешни и убог умом, богат грехом, Христу раб монах Теодосије”. Како сиромашни рујански калуђери нису имали ни алата, ни материјала , ни новца за изливање металних слова, они су слова резали од дрвета. Сматрало се да су на дрвеној плочи, изједна, изрезивали целу страницу, или како се данас доказује , ипак изрезивали, па потом слагали, слово по слово, рујански калуђери су ту дрвену страницу отискивали на хартији, која је вероватно била млетачког порекла. Неки истраживачи истичу да су нека од тих слова обла, неједнаког, поприлично грубог облика, док су друга “ ужа, уједначенија и демокративнија”. Други истраживачи разликују чак четири различита слога, што би могло значити да су Теодосију помагала још три калуђера, од којих се сваки може препознати по свом посебном дрвеном рукопису. Рујанско четворојеванђеље је штампано у две боје, црвеној и црној. Прво су бојена и отискивана црна слова.Потом су бојена и посебно отискивана црвена слова. Црвена нису била само нека слова у овој књизи, укориченој у дрвене корице, обложене кожом, него је црвен био и цео предео око цркве и манастира.Рујно је име добило од биљке руј или рујевина, која је расла и црвенела се по целом овом крају, укључујући и облаке. Рујевина је коришћена за справљање црвене боје, којом су вероватно бојена и Теодосијева слова. Једини потпуно сачуван примерак Рујанског четворојеванђељасе налази у Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова.Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Народна библиотека Србије је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда, 1941. године. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју Српске академије наука и уметности. Претпоставља се да су Турци срушили манастир Рујно око 1567. године. Убрзо су открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у манастир Рачу.По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однешени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци” на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен након формирања вештачког језера Врутци. Манастир је обновљен у периоду од 2004-2006. године када је освештан и насељен монасима. Као и првобитни храм и нови је посвећен Светом Георгију и обложен црвеним каменом који подсећа на руј, биљку црвене боје. Храм је зидан у стилу базилике. Манастир Рујан има посебан значај за читаву европску и српску баштину. У том манастиру је штампана једна од првих књига код Срба, једном јако интересантном техником, другачијим него што је то био случај са Гутенберговом Библијом.