Музеј позоришне уметности Србије се овогодишњој манифестацији „Дани европске баштине“ придружује својом новом изложбеном поставком ауторке Биљане Остојић.

Изложба у Музеју позоришне уметности Србије посвећена је српском позоришном  прваку, драмском уметнику Михаилу Јанкетићу (1938–2019). То је својеврсно подсећање на позоришну биографију која сведочи о посвећености, професионалној изузетности, наградама и признањима публике и критике – почаст његовом шездесетогодишњем глумачком трајању и јединственом уметничком изразу. Саставни део поставке су и инсерти из његових улога доступни на QR кодовима, као и избор снимака маестралног интерпретирања поезије, коју је Михаило Јанкетић често с љубављу говорио.

Срећне околности пратиле су позоришне почетке Михаила Јанкетића. Његов глумачки сензибилитет, после завршене Академије за позориште, филм, радио и телевизију, усмерио је професор Мата Милошевић, рекавши да је он глумац предодређен за Југословенско драмско позориште. У том периоду то је кадровски и репертоарски најпрестижније позориште. Ваљало је пробијати се поред етаблираних величина као што су: Стево Жигон, Љуба Тадић, Слободан Перовић... Као статиста, на сцену је стао 6. јануара 1960. а дебитовао 1961. улогом Трећег гласника у представи Ричард Трећи. Издвојила се потом и улога Бошка Југовића у представи Бановић Страхиња, за коју су му рекли да је почетак једне успешне глумачке каријере. У ЈДП-у је одиграо 68 улога, био је најмлађи првак, касније „стуб театра“ и носилац репертоара. Непрекинути глумачки развој представљале су улоге у представама: Наши синови (Гиле, мала, али значајна улога), Прљаве руке (Иго, прва велика улога), Обична прича (Александар Адујев), Кад су цветале тикве (Љуба Врапче), Злочин и казна (Раскољников, Октобарска награда за улогу), Трамвај  звани жеља (Стенли), Авети (Освалд Алвинг), Колубарска битка (Војвода Живојин Мишић), Путујуће позориште Шопаловић (Благоје Бабић), Родољупци (Гавриловић), Ревизор (Градоначелник), Народни посланик (Јеврем Прокић), Мртве душе (Мањилов), Прљаве руке (Одерер). Добитник је осам годишњих награда ЈДП-а. Говорило се да је по начину игре „последњи Мохиканац старог ЈДП-а, и први војник неког новог, модерног, које долази“. За тумачење националног репертоара добио је четири Стеријине награде – за улоге у представама: Клаустрофобична комедија (Јагоша Крај, Звездара театар), Принцеза Ксенија од Црне Горе (Краљ Никола, Краљевско позориште „Зетски дом“), Народни посланик (Јеврем Прокић, ЈДП), Смртоносна мотористика (Чика Драги, Атеље 212).

Позориште је увек било његов први избор, прилика за истраживање, нова авантура, морална проповедаоница, одраз садашњости и кад говори о прошлости. Највише је волео улоге које су га допуниле или измениле, с којима је унапредио себе – звао их је „улоге стожери“, прекретнице, нова поглавља. Био је глумац добре позоришне литературе, добре приче. Глума је занат, који се ретко претвара у уметност, говорио је. Њему су се улоге дешавале у правом тренутку, по вишој промисли и систему. Играо је у скоро свим београдским и позориштима Србије и Црне Горе; подједнако успешан и на филму, телевизији, радију. Сматрао је да се једина права слобода осваја радом. Био је професор глуме на Академији уметности у Новом Саду од 1998.

За Михаила Јанкетића није постојало ништа важније од позоришта и дома. Свој позоришни круг затворио је улогом Крнеца у комаду Краљ Бетајнове (И. Цанкар / М. Нешковић), 2018. у Југословенском драмском позоришту, где је почела његова позоришна прича.

Изложба је отворена 15. маја и биће доступна посетиоцима до новембра 2022. у просторијама Музеја позоришне уметности Србије, Господар Јевремова 19.   

Address
Господар Јевремова 19, 11000 Београд, Serbia