КАЛЕМЕГДАН - српска и европска баштина културе Гордо уздигнут изнад ушћа Саве у Дунав налази се Калемгдан, који се убраја у најлепше тврђаве и паркове Европе. Ја сам се и овог сунчаног јутра пробудила у нашем породичном стану на обали Дунава, који ми свакодневно доноси сазнања о баштини европске културе, док господин Калемегдан, у чијој близими живим, издашно шаље своје културно наслеђе ка Европи. Ово је уствари суштински разлог, због којег са уздрхталошћу пишем, сликам, бележим и цртам Калемегдан као локалну и европску структуралну културу. У породици и у школи ме уче да је СВЕ КУЛТУРА: све што настаје разноврсним облицима људске делатности и изражавања, све карактеристике друштвене средине као и значајније људске тековине, како материјалне тако и духовне природе. Тако су генерисани системи културе: ликовна култура, научна, привредна, музичка, позоришна, политичка култура, етичка култура и друге. Схватајући то, добар део свог времена посвећујем проучавању различитих култура, њихових повезаности и међусобних утицаја. Сва породична путовања су везана за посете истакнутим културним установама, музејима, ликовним галеријама и позориштима, како у Србији и њеним локалитетима, тако и у европским градовима (Беч, Париз, Минхен, Рим, Будимпешта и Атина). Остајем овде недоречена, јер даља казивања превазилазе обим и намену овог рада. Овде ми је, међутим, дата прилика да уз елементе ликовне културе којима сам приказала историјску и архитектонску структуру Калемегдана, укратко истакнем неке чињенице. Калемегдан је изграђен на остацима старе келтске тврђаве и 4 века п.н.е, коју су дограђивали, рушили и проширивали Римљани, Турци, Гепиди, Готи, Аустријанци и други освајачи. „Небројене крви и културе су се овде спојиле“, због важног стратешког положаја тврђаве. Хиљаде година историје је смештено испод Калемегдана, у Горњем и Доњем граду, на пример око Куле Небојша. Ту су присутни елементи средњовековне архитектуре са доминантним барокним решењима. Овде би се, између осталог, пронашли и „Александрова и Филипова драхма“, римски, византијски, угарски, српски, млетачки или турски ковани новац, као и кремењаче војника принца Еугена и буздоване Карађорђевих јунака. Сваки пут и увек све више и више, сам одушевљена сазнањима о чудесном и прелепом Калемегдану. Увек сликам старе зидине и куле (Сахат кулу и Кулу Небојша), посећујем римски бунар, Војни музеј, Уметнички павиљон „Цвијете Зузорић“, споменике Мештровића-Победник и Споменик захвалности Француској, као и многобројне спомен бисте. У комплексу Калемегдана су Золошки врт, игралишта за тенис и кошарку као и друга здања. Вредно је напоменути цркве Ружица и Света Петка. Калемегдан, као најстарији локалитет Београда, пружа осећај грандиозне културе и лепоте, који се надахнуто великим Дунавом и другим путевима повезује са европском културном баштином. Стављен је 1946. године под заштиту државе. Вредно је истаћи, да се Калемегдан, коме се љупко тепа „Калиш“, својом укупном културолошком структуром наметнуо и као неисцрпно и богато извориште „уметности и забаве“, тако да је у овој 2019. години у оквиру недеље европске културне баштине, има посебан значај. У оквиру простора Калемегдана одржавају се многобројне спортске, музичке, културне и уметничке манифестације, што га чини местом уместности и забаве суграђана и многобројних туриста. Желим да ово казивање о Калемегдану, који је загрљен двема европским рекама, завршим речима генијалног и вољеног Душка Радовића: “Пре него што ће јој се десити оно што ће јој се десити, Сава се увија и успија, као да јој је први пут, као да не зна да је иза окуке чека стари пробисвет Дунав“. Калемегдан све то надзире и својом љубављу и ширином свима даје велику животну снагу. А ја сам срећна да сам ту, уз Дива наше културне баштине. У његовим недрима учимо да је КУЛТУРА СВЕ и да је СВЕ КУЛТУРА!