Ученици ОШ Стеван Сремац из Борче, на часовима историјске секције, инспирисани оним што су учили на часовима историје, своју заинтересованост и креативност приказују правећи макете разних историјских споменика. На тај начин оживљавају прошлост и боље је разумеју. Једна од тема била је и Смедеревска тврђава-задужбина деспота Ђурађа Бранковића и његове жене, византијске принцезе, Ирине Кантакузине. Деспот је по тврђави добио надимак Смедеревац, док је његова жена која је свакодневно надгледала радове на тврђави и терала људе да је граде даноноћно, названа Проклета. Смедеревска тврђава је једина равничарска тврђава у Европи, а граћена је по узору на цариградске бедеме. Налази се на пространој заравни на ушћу реке Језаве у Дунав. Подигнута је са циљем да буде престоница земље и утврђени двор деспота Ђурђа Бранковића и да замени Београд који је, након смрти деспота Стефана 1427. године, враћен Мађарима. Грађена је уз велике напоре и представља последње велико остварење српске војне архитектуре.Тврђава је троугаоне основе и састоји се из Великог и Малог града. У првој фази од 1428. године до 1430. године подигнут је Мали град, опкољен са две стране Дунавом и Језавом, док се са треће стране налазио ров испуњен водом. Велики град подигнут је већим делом до 1439. године, а утврђен je у периоду од 1444. до 1453. године.Турци су освојили град 1439. године, да би по Сегединском договору 1444. године, град био враћен деспоту Ђурђу. Дефинитивно пада у Турске руке 1459. године, што је уједно означавало и пад српске средњовековне државе Макете радова су дело неколико ученика шестог разреда који имају по 13 година и биле су део школске изложбе. Око изложбе уз наставницу историје, Јелицу Пендић, имао је велике заслуге и ученик Алекса Томић. Смедеревска тврђава је пример повезаности не само српске са византијском и турском историјом, већ и са целокупном европском историјом јер је била и последњи бедем одбране Европе од турске најезде.